20Jun
2017
0
Pravilan razvoj izvršne funkcije mozga kod dece

Pravilan razvoj izvršne funkcije mozga kod dece

Pravilan razvoj izvršne funkcije mozga kod dece  veoma je važan, jer može da pomogne detetu da razvije sposobnost pamćenja, mentalnu fleksibilnost i samokontrolu. Izvršne funkcije mozga mogu se definisati kao skup kognitivnih sposobnosti, koje pomažu u kontroli istovremenog izvršavanja više mentalnih funkcija. Ova grupa sposobnosti obuhvata procese odgovorne za ponašanje koje je usmereno ka nekom određenom cilju. Izvršni procesi su od ključnog značaja za formulisanje ciljeva i strategija. Takođe, izvršne funkcije doprinose sposobnosti samokontrole kod deteta, tj. samoregulaciji.

Deca se ne rađaju sa kognitivnim sposobnostima, već sa potencijalom da takve sposobnosti razviju. U najranijem detinjstvu, u periodu od 6-18 meseca deteta, uloga roditelja je najvažnija. Kroz različite aktivnosti koje čine vreme sa bebama kvalitetnijim  i zanimljivijim, mogu se postići izvanredni rezultati i to kroz igre skrivanja, imitacije ili kopiranja, razgovore, igre ponavljanja…Igrajte se sa vasim malisanima
Sa polaskom u vrtić, dete sve manje vremena provodi sa roditeljima, a kroz slobodne aktivnosti u vrtiću, samoinicijativne i samoorganizovane igre, najprirodnije se razvijaju socijalni odnosi mališana. Istraživanja su pokazala da je u uzrastu od navršene četiri godine, (ovaj periodi zavisi od individualnog razvoja deteta, pa može odstupati) dete spremno za dodatne aktivnosti i da je period od 4-14 godine najbitniji za pravilan razvoj mozga i da neki potencijali koji se u ovom periodu ne razviju zauvek ostaju uspavani. Upravo zato se, baš u ovom uzrastu mališana, u 50 zemalja širom sveta preporučuje Brainobrain program mentalne aritmetike kojim se podstiče aktivacija obe moždane hemisfere, čime se značajno podstiče pravilan razvoj izvršne funkcije mozga kod dece.

Brainobrain program mentalne aritmetike kreirali su stručnjaci iz oblasti dečije psihologije, edukacije i matematike, a zasnovan je na:

1.    VAK (Vizuelno-Auditivne-Kinestetičke) metodama:

Istraživanjima metoda učenja utvrđeno je da neka deca uče brže dok informacije primaju vizuelno (gledanjem), druga deca slušanjem, a treća preko dodira. Postoji i individualna želja dece za različitim načinima učenja, no najnovija istraživanja ipak pokazuju da se najbolji rezultati postižu kad deca u isto vrijeme primaju i memorišu informacije koje dolaze vizuelnim (vid), auditivnim (sluh) i kinestetičkim (osećaj/dodir) neuronskim putevima u mozgu. Tada je i proces memorisanja najveći i najbrži, jer dolazi do prenosa informacija s leve na desnu moždanu hemisferu, te do potpune aktivnosti mozga.VAK tehbike Brainobrain
Koristeći ovu tehniku na jedinstven i inovativan način pomoću abakusa, matematike i vizuelizacije, rezultat je razvoj i povećanje kapaciteta dečijeg mozga. VAK metoda koordinira levu i desnu polovinu mozga, podstiče ga na aktivnost i otvara put prema genijalnosti.

2.NLP tehnike

NLP (neuro – lingvističko programiranje) je nauka o procesu razmišljanja. Povećanje svesti o našim rečima prilikom stvaranja misli, može nam biti od velike pomoći u poboljšanju naše ličnosti, ponašanja, aktivnosti i u ostvarivanju naših ciljeva.

NLP tehnike znatno razvijaju individualnost i samosvest – buđenje svesnosti kod dece, dovodi do razvoja liderskih sposobnosti, samopouzdanja, oslobođenja od strahova, mudrijeg upravljanja resursima, lakšeg donošenja odluka, boljeg odvajanja bitnog od nebitnog itd., a sve radi uspešnog postizanja najviših životnih ciljeva.

Mozdana ravnoteza Brainobrain

Zaključak:

Za mališane je korisno da svoje sposobnosti razvijaju kroz različite aktivnosti, koje podstiču kreativnu igru i interakciju sa drugom decom, ali ne treba zanemariti ni individualni razvoj, a upravo to su aktivnosti na kojima se zasniva koncept Brainobrain programa mentalna aritmetike. Formiranje baze za razvijanje kognitivnih sposobnosti smatra se jednim od najvažnijih i najizazovnijih zadataka u ranom detinjstvu. Za decu je važno da dobiju adekvatnu podršku i steknu različita iskustva tokom perioda srednjeg detinjstva, puberteta, pa sve do zrelog doba kako bi uspešno razvijala ovakve sposobnosti.

No Comments

Reply